Taliban forever- maybe not!

The Taliban really wants to prove to the whole world their legitimacy and readiness for dialogue. The radical Islamists who have established control over most of the territory of Afghanistan have learned from their mistakes 20 године пре. They even created an anti-terrorist structure, међутим, the question is, who will it catch? Now the Taliban need international recognition and diplomatic relations with the leading players in international politics.

True, they do not intend to hold elections and referendums, having taken power by force, which is not very welcomed by international law. Међутим, as long as there is even a drop of hope in the West and in Russia that the Taliban will be able to turn Afghanistan into some kind of a stable country, the Taliban can really count on the actual recognition of their power. China, which simultaneously persecutes its own citizens, the Islamist Uyghurs, and supports Pakistan, which actually lives according to Sharia law, is not afraid of the Taliban. China’s tough laws allow Beijing to believe that the People’s Army and Security Services will easily eliminate any threat of terrorism.

Међутим, the West should not flatter itself for two reasons. Први, because of democratic values. They are the cornerstone of European democracy, which is at the heart of the very existence of the EU. Only a democratically elected government is legitimate. And in Kabul, radical Islamists have not held and will not hold anything even remotely resembling an election. Secondly, the Taliban is not a political party, али веома радикална политичка и верска организација. Она тежи ка ширењу своје идеологије барем на све историјске земље муслимана од кинеског Сјанџинга до Шпаније! А њихово оружје је терор, саботаже, пропаганда.

Видети талибански Авганистан као начин да одвратите Русију од европских проблема је као да узимате напалм мравима у својој кући. Мрави ће горети, али ће и кућа горети с њима. Терор нема граница. So, хтела то стара Европа или не, једина алтернатива талибанима сада је напуштени вођа Фронта националног отпора, Ахмад Масуд, који наставља борбу у Панџширској клисури! Међутим, има довољно потенцијалних савезника. Мора се знати да су талибани, пре свега, паштунски покрет – етничка група која чини 50% становништва Авганистана.

Массоуд, с друге стране, представља не само демократске снаге, али такође 23% локалних Таџика. Он, заузврат, подржавају Хазари (10%) и Узбеци (9%).

In addition, опасност од етничког чишћења локалних Таџика и Узбека приморава Узбекистан и Таџикистан да подрже последње упориште демократских снага у Авганистану. Наиме, ослањајући се на етничку разноликост Авганистана, Масоод, који и даље остаје у земљи и контролише део провинције Паншир, више пута изјављује потребу за стварањем децентрализованије власти и де факто федерализацијом земље.

О томе је почео да говори још у августу након што је одустао од декоративног положаја у талибанској влади и наставља сада. Према Масудовом плану, региони би требало да добију већу аутономију, а етничке групе више права. ово, барем, will allow them to protect themselves from the Taliban laws at the local level. This is especially significant if we keep in mind that Taliban laws are contrary to all modern legal norms. In support of Massoud’s ideas, rallies are held in the provinces inhabited by Uzbeks and Hazaras. На пример, in the mountainous Bamiyan, 130 kilometers from Kabul. Тамо, under the pro-Masudian slogans, the riots have been going on for days. Locals are asking the Taliban to leave, and radical Islamists are afraid to take tough measures …

Russia also demands an inclusive, democratic government from the Taliban, although it is obvious that Moscow, will in any case, be forced to communicate with the new masters of Kabul. Without the intervention of the Kremlin, the region will face a big war, and this is not good for Europe. Проток избеглица, а са њим и терористи, јуриће не на север, у Русију, већ старим путевима преко Турске и Грчке у напредну Европу.

So, Ахмад Масуд остаје једина нада за обуздавање талибана, а можда и оне који могу да трансформишу Авганистан у релативно мирну федерацију, где неће бити етничког чишћења које су радикални исламисти већ започели у Панџширу. А западни свет је једноставно дужан да га подржи, да подрже продемократске снаге – можда чак и тражећи подршку Русије.